Obavezni rad u kancelariji je razlog da se podnese otkaz?

Izvor: DojceWele:

Rad od kuće se ustalio – ali sve više kompanija traži od svojih zaposlenih da se vrate u kancelarije. To izaziva ogorčenost kod mnogih. Neki su čak spremni da zbog toga promene posao.
„Povratak u kancelariju“ – taj izraz dobro opisuje situaciju u mnogim kompanijama koje traže da se njihovi zaposleni vrate na posao iz njihovih „kućnih kancelarija“, barem na određeni broj dana. Globalna studija konsultantske kompanije za nekretnine JLL nedavno je pokazala da je 33 odsto anketiranih kompanija već uvelo obavezno prisustvo, a dodatnih 27 odsto namerava to da uradi u bliskoj budućnosti. Sve više firmi razmišlja i o nagrađivanju zaposlenih za dolazak u kancelariju – željenim zadacima, povećanjem plata ili napredovanjem u karijeri.

Poznata nemačka softverska kompanija SAP je, na primer, u januaru objavila da će nametnuti zahteve za rad u kancelariji. Od aprila se očekuje da zaposleni rade tri dana u nedelji u kancelariji – na licu mesta, s klijentima ili partnerima. Na pitanje javnog servisa zašto to radi, kompanija je odgovorila: „Mi u SAP smo još uvek uvereni da uravnotežen odnos između rada od kuće i u kancelariji unapređuje produktivnost i inovacije, kao i dobrobit zaposlenih.“

„Šefovsko srce krvari“

Eberhard Šik, predsednik Radničkog saveta u kompaniji SAP je protiv toga: „Ne znam tačno šta šef SAP Kristijan Klajn očekuje od dolaska na posao. Možda njegovo šefovsko srce krvari zbog toga što ne može sve da kontroliše. Prvo o tome mora da se pregovara s Radničkim savetom, a to može da potraje.“ Na kraju krajeva, kaže Šik, zaposleni su se prilagodili radu od kuće i u skladu s tim su se i organizovali. SAP je ujedno fizički ukinuo brojne poslove tokom pandemije. „Ne znamo ni gde bi svi zaposleni mogli da sede.“

Osim planiranih kancelarijskih obaveza, u SAP će biti otkazana i planirana vanredna odsustva za očeve nakon porođaja njihovih žena. „To je neozbiljno. Kao da smo nekakvoj u maloj kompaniji u kojoj patrijarsi odlučuju šta će da se desi“, kaže šef Radničkog saveta. On ukazuje da se mnogo toga promenilo otkako je Klajn počeo da rukovodi kompanijom, kaže Šik i dodaje da je direktoru najvažnije da postigne finansijske ciljeve za 2025. „Mnogo toga se žrtvuje za te ciljeve.“

Dolaze samo na važne sastanke pa se vraćaju kući

I u drugim kompanijama zahtev za povratkom u kancelarije izaziva nezadovoljstvo zaposlenih. Prema studiji Tehničkog univerziteta u Darmštatu, ako kompanija nema priliku da radi fleksibilno u pogledu lokacije i vremena, 24 odsto zaposlenih to vidi kao mogući razlog za otkaz. To je rezultat istraživanja u kojem je učestvovalo više od 1.100 zaposlenih, među kojima i visokokvalifikovani stručnjaci kao što su inženjeri, istraživači, doktori, pravnici. „Zaposleni uglavnom vide mobilni i fleksibilan rad kao ogromnu dobit i nerado pregovaraju o tome da dolaze na posao“, kaže Kira Fol, projekt-menadžer sa Tehničkog univerziteta Darmštat. „Dakle, ako poslodavac prisiljava zaposlene da dođu u kancelariju, onda to negativno utiče na njihovo zadovoljstvo i produktivnost, što povećava rizik od davanja otkaza.“

Kompanije moraju da računaju na odbojan stav zaposlenih ako im se uskraćuje mogućnost da rade na daljinu, ukazuje konsultant za firme Ridiger Mas. Takozvani „Coffee Badging“ na primer, postao je svojevrsni tihi protest protiv vraćanja u kancelariju: zaposleni dolaze samo na važne sastanke i da bi pokazali svoje prisustvo, a onda se vraćaju u svoju kućnu kancelariju“, objašnjava Mas. U svakom slučaju, zahtev da se dolazi u kancelariju bez opravdanja mogao bi da odbije potencijalne radnike.

Kućna kancelarija ima i svoje nedostatke

Ipak, rad od kuće ima i lošu stranu, naglašava Mas. „Tokom pandemije, mnogi ljudi su se žalili da im nedostaje socijalna interakcija i da su digitalni sastanci bili naporniji od analognih. Mi ovde govorimo o umoru od video-konferencija.“

Isključivo digitalno radno mesto posebno je neprikladno za mlade profesionalce. „Za njih, rad sa udaljenosti ima previše sivih zona i samoorganizacija im je teška.“ Ipak, važno je i mladima dati mogućnost da rade od kuće.

U Nemačkoj ne postoji zakonski utvrđeno pravo na rad od kuće. Međutim, ako se zaposleni i poslodavci slože, oni o tome mogu da sklope sporazum.

Ujedno, ponavljaju se pozivi političara da se to trajno reguliše zakonom. Nemački ministar ekonomije Robert Habek izjasnio se za pravo na rad od kuće – s obzirom na nedostatak kvalifikovanih radnika. To podržava i ministar rada Hubertus Hajl.