- петак 5. април (23.мар) Преподобномученик Никон и други пост:
Преподобномученик Никон и други[You must be registered and logged in to see this image.]Рођен у Неапољу од оца незнабошца и мајке хришћанке. Никон беше официр римски у Неапољу. И не беше крштен, иако га мајка, тајно од оца, поучаваше вери Христовој. Једном кад пође са својом четом у бој, посаветова га мајка, ако му буде до невоље, да се прекрсти и призове Христа на помоћ. И заиста, када у боју Никонова чета би опкољена и сасвим близу коначне погибије, Никон се прекрсти и у срцу завапи Христу. У томе часу он се испуни необичном силом, јурне у непријатеље своје, и једне побије а друге нагна у бекство. Враћајући се дома Никон непрестано у чуду узвикиваше: "Велики је Бог хришћански!" Пошто обрадова мајку извешћем о својој победи помоћу крста Христовога, он тајно отплови у Азију, где га епископ кизички Теодосије крсти. По крштењу затвори се у један манастир, где се предаде учењу и подвигу. Но пред смрт епископ Теодосије имаде визију, у којој му би наређено, да себи за наследника рукоположи Никона. Старац Теодосије одмах позове Никона и рукоположи га за ђакона, потом за презвитера и епископа. Но Божјим Промислом Никон ускоро дође у Неапољ где обрете своју мајку још у животу. По смрти материној он се удаљи са девет ученика, негда ратних другова, у Сицилију, и тамо се одаде проповеди Јеванђеља. Но беше страшно гоњење хришћана у то време. И кнез Квинтијан ухвати Никона са друговима и удари на велике муке. Његових стотину деведесет ученика и другова бише посечени. А Никона је мучитељ везивао коњма за репове, бацао га с високе стене у провалију, тукао, стругао, но Никон све те муке преживе. Најзад би посечен мачем и пресели се Господу. Његово тело би остављено у пољу, да га птице поједу. Но неко чобанче, с бесним духом, закачи се и падне на мртво тело Христовог мученика, и одмах се исцели. Оно разгласи о телу Никоновом, те хришћани дођу и чесно га погребу. Пострада свети Никон у време цара Декија.
Тропар (глас 4):
Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, а сиромаштвом богатства: Оче Никоне, моли Христа Бога да спасе душе наше.
Преподобни Никон Печерски[You must be registered and logged in to see this image.]Друг светог Антонија Печерског и духовни отац преподобног Теодосија. Због пострижења бојара Варлама и евнуха Јефрема би угрожен од кнеза Изјаслава, но кнегиња обрати гнев кнежев у страх Божји, и Никон свети би остављен на миру. Хотећи да украси храм иконама, Никон се мољаше Богу за помоћ. И због молитава његових дођоше изненадно у Кијев из Цариграда неки Грци иконописци, којима се у визију беху јавили свети Антоније и Теодосије, и упутили их у Кијев ка Никону. Прослављен својим смелим подвизима и духовном мудрошћу. У старости би и преко воље игуманом печерским. Преставио се Господу 1066. године. Његове мошти нетљене чувају се у пештерама кијевским.
У тамници Никон тамноваше,
И дан и ноћ Богу се мољаше.
Не мољаше Бога за одбрану,
Нит освету зломе Квинтијану,
Но за силу да муке истраје.
Никонове Бог чу уздисаје,
Једном Никон у молитви снева:
Јави му се у светлости Дева.
Од сунца је лепша и светлија,
Од јагњета беља o и кроткија.
Са стране joj до два архангела.
Лица су им светла и весела,
До неба се висом узвисују,
Један другом реку показују:
— To je Псимиф река валовита!
Тад архангел један Деву пита:
— Послати смо убит Квнтијана
У валове Псимифа помамна.
Ho ми ево по реци смотримо
Квинтијана нигде не видимо?
Дева рече, мед c уста joj тече:
— Он ћe скоро на ту реку доћи,
Покушаће кроз валове проћи,
Но коњ ће се под њим помамити,
Зубима му лице нагрдити.
Река ћe гa ова утопити,
И ви тако пос'о свој свршити.
To je конац злога мучитеља
За Никона мога светитеља —
Све се згоди како рече Дева,
Јава беше све што Никон снева.
Prijem 
Juče u 22:46 od redakcija_d65
