Sreda 17. april (4.apr) Prepodobni Josif Himnograf (Prvo bdenije) post

среда 17. април (4.апр) Преподобни Јосиф Химнограф (Прво бденије) пост:

Преподобни Јосиф Песмописац
[You must be registered and logged in to see this image.]
Рођен у Сицилији, од родитеља благочестивих и добродетељних, Плотина и Агатије. По смрти родитеља пређе у Солун, где се замонаши. Као монах би узор свима у посту, крајњој уздржљивости, непрестаном молењу, псалмопојању, бдењу и труду. Солунски епископ рукоположи га за јеромонаха. Знаменити Григорије Декаполит посетивши Солун заволи Јосифа душом и срцем због његовог ретког карактера, те га узе собом у свој манастир у Цариграду. Кад опет букну пламен иконоборске јереси под Лавом Јерменином овај Јосиф би упућен у Рим, да позове папу и римску цркву у борбу за праву веру. Но на путу ухвате га пирати и довезу на Крит, где су га јеретици држали 6 година у тамници. Јосиф се радовао што се удостојио страдати за Христа, и непрестано је за то благодарио Богу сматрајући железне вериге на себи као украсе од злата. Шесте године, на Божић, изјутра зли цар Лав би убијен на јутрењи у цркви. У тај сами час јави се св. Николај Јосифу у тамници и рече му: „устани и следуј мени!" Јосиф се осети као дигнут у ваздух; и на једанпут обре се пред Цариградом. Његовом доласку обрадују се сви правоверни. Испевао је каноне и стихире многим светитељима. Имао је дар прозорљивости, због чега га патријарх Фотије постави за духовника и исповедника свештенству препоручујући га као: „човека Божјег, ангела у телу, оца отаца". У дубокој старости предаде дух свој Господу, коме је верно служио и делом и песмом. Сконча мирно у очи Великог Четвртка 883 год.

Тропар (глас :
У теби се, оче, сигурно спасе боголикост, јер си примивши Крст, следио Христа. Делима си учио презирати тело, желећи више за душу ствари бесмртне, зато и са Анђелима, Свети Јосифе, радује се дух твој.

Света мученица Фервута

Света мученица Фервута и њена сестра удова и њихова робиња. У време цара персијског Саворија би погубљен епископ св. Симеон. Фервута, сестра епископа, би узета у двор по жељи царице. Но Фервута беше необичне лепоте, због чега навалише многи просиоци, међу којима и жреци и гатари незнабожачки. Фервута све одби; тиме изазва велики гнев против себе. Па како се у то време царица разболи, сви жреци објаснише цару, да је царица отрована од Фервуте, а као лек болесној царици препоручише ово: да се Фервута, сестра њена, и робиња њихова, као хришћанке, престружу тестером, да се три половине телa ставе на једну страну а три на другу, а царица да се пронесе између њих. Цар се сагласи с тим крволочним гатарским предлогом. И Фервута са својом сестром и робињом пострада тако за Христа 343 год. заслуживши тиме неувели венац у бесмртном царству Господа свога.

Преподобни Зосим

Монах Јорданске обитељи у време цара Теодосија Млађег (408-450 г.) Од младости се подвизавао и достигао високи ступањ врлине. По указању Божјем он је пронашао, причестио и сахранио свету Марију Египћанку, која се слави 1. априла. Кад му је било близу сто година упокојио се у Господу 523. године.

Преподобни мученик Никита

Словенин из Албаније. Као светогорски монах отишао у Серез, где се препирао с мулама о вери. Не могући га надјачати разлозима, Турци га ставе на муке, у којима Никита свети сконча и преда душу своју Богу, 1808 год.

Слушкиња Господња, девица Фервута,
Ко невино јагње на заклању ћута,
Нити рече: јаој! нити рече: куку!
Но с радошћу прими и поднесе муку.
Она презре призрак и земаљске лажи,
Јер јој Господ беше од свег света дражи,
У царскоме двору болест и празнина
Без чудесне вере у Божијег Сина;
Међу жречевима тамнина проклета
Без познања Творца и небесног света.
Телесна лепота — камен спотицања,
Без љубави Божје, вере и надања
Фервута се зато сва жртвова Христу,
Све предаде свету осим душу чисту.
Њен телесни кавез мучитељ раздроби
Но не може душу живу да зароби;
Расече се кавез, душа у Рај оде,
У праву слободу из лажне слободе.
Прсну крв по земљи, тело земљом поста,
А Фервута жива у вечности оста.