Nezapamćen bes u Nemačkoj; Najavili referendum o napuštanju EU?

IZVOR: INDEX.HR:

Ekstremno desna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) zalagaće se za referendum o članstvu u Evropskoj uniji u stilu Bregzita ako dođe na vlast. To je kazala stranačka čelnica Alis Vajdel pozdravljajući izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz EU kao savršeno ispravan potez.
"To je model za Nemačku, opcija da se može doneti takva suverena odluka", rekla je Alis Vajdel u intervjuu za Fajnenšel tajms.
Alis Vajdel je na čelu stranke od 2022. godine i kaže da će vlada AfD-a nastojati da reformiše EU i ukloniti njen "demokratski deficit", uključujući ograničavanje ovlašćenja Evropske komisije, "neizabrane izvršne vlasti".

"Neka ljudi sami odluče"
"Ako reforma nije moguća, ako ne uspemo ponovno da izgradimo suverenitet država članica EU, trebalo bi da pustimo ljude da odluče, baš kao što je Velika Britanija učinila. I mogli bismo da imamo referendum o Degzitu, izlasku Nemačke iz EU", rekla je Alis Vajdel.

Ova ideja otvara veliki tabu u Nemačkoj, gde su mejnstrim stranke predano proevropske. Takođe, nemački ustav postavlja stroga ograničenja nacionalnim plebiscitima, a čak i da se oni održe, ankete pokazuju da bi velika većina Nemaca glasala za ostanak u EU.

Međutim, među biračima AfD-a podrška EU je najslabija.

Silovit rast popularnosti AfD-a
Alis Vajdel je govorila u kontekstu velikog porasta podrške AfD-u, koja prema anketama iznosi 22 odsto, što je više od sve tri stranke u klimavoj koaliciji kancelara Olafa Šolca, socijaldemokrata, Zelenih i liberala.

Očekuje se da će AfD pobediti na regionalnim izborima u septembru u istočnim pokrajinama Saksoniji, Brandenburgu i Tiringiji, no budući da sve druge vodeće stranke odbijaju da sklope koalicijske dogovore s AfD-om, njen put do vlasti nije izvestan.

Nemačka obaveštajna agencija ukazala je na ekstremizam u AfD-u i stavila nekoliko stranačkih zvaničnika pod nadzor. Ipak, stranka je profitirala na nezadovoljstvu javnosti radom kancelara Šolca i njegovim lošim vođenjem ekonomije.

Ali poslednjih dana stranka se našla na udaru kritika zbog izveštaja o kontroverznom sastanku u novembru prošle godine između poslanika AfD-a i austrijskog ekstremno desnog radikala Martina Zelnera, na kojem se raspravljalo o planu za prisilno uklanjanje miliona imigranata iz Nemačke, uključujući građane s nemačkim pasošima.

Masovni protesti protiv desnice
Protesti protiv AfD-a održani su u brojnim nemačkim gradovima, a političari su isticali opasnost koju stranka predstavlja za nemačke demokratske institucije. Alis Vajdel nije učestvovala na sastanku i brzo je otpustila bliskog saradnika koji je bio prisutan. Ipak, imala je problema s obuzdavanjem reakcije. Lars Klingbeil, čelnik socijaldemokrata, optužio ju je da je relativizovala plan deportacije i umesto toga se obrušila na "medijsku kampanju klevetanja" protiv AfD-a.

"Ti si vučica u jagnjećoj koži. Ali ja ti kažem da vaša fasada počinje da se urušava. Ljudi konačno vide pravo lice AfD-a", rekao joj je Klingbeil tokom rasprave u Bundestagu prošle nedelje. Alis Vajdel je u svom intervjuu okrivila istraživački list "Korektiv" (Corrective) koji je prvi izvestio o sastanku, osudivši metode organizacije kao "skandalozne".

"Bio je to pokušaj da se kriminalizuje sama ideja zakonite repatrijacije ljudi koji nemaju dopuštenje za ostanak ovde ili podležu nalogu za deportaciju. AfD je stranka koja se zalaže za sprovođenje zakona ove zemlje", rekla je Alis Vajdel.

Koncept "remigracije"
Objasnila je da za nju koncept "remigracije" znači proterivanje ljudi koji su "nezakonito stekli državljanstvo s lažnim podacima" ili pojedinaca "s dvojnim državljanstvom koji su osumnjičeni za terorizam ili su osuđeni kriminalci". Isključila je masovna proterivanja: "Ovde ne možete generalizovati."

Međutim, takođe je rekla da 1,1 milion ukrajinskih izbeglica trenutno u Nemačkoj nema dugoročnu budućnost u zemlji dodavši da je bila greška dopustiti im da primaju socijalnu pomoć: "Jasno je da će svi Ukrajinci morati da odu kući kad rat završi. Oni će ionako biti potrebni da pomognu u ponovnoj izgradnji svoje zemlje."

AfD su 2013. osnovali konzervativni ekonomisti nezadovoljni spasavanjem Evrozone tokom krize državnog zaduživanja. Ali postupno se stranka pomakla udesno iskoristivši talas besa zbog politike otvorenih vrata bivše kancelarke Angele Merkel prema izbeglicama. Tako je stvorena žestoka platforma protiv imigracije i establišmenta.

Šefica krajnje desne stranke živi sa ženom
Alis Vajdel, inače doktorka ekonomskih nauka koja je radila za Goldman Saks i Alijanc global investors pre nego što je ušla u politiku, vodi poslanički klub AfD-a od 2017. Živi u istopolnom partnerstvu sa ženom iz Šri Lanke, što je izdvaja u stranci kojom dominiraju muškarci s tradicionalnim porodičnim stavovima.

Sa svojom poznatom belom bluzom i biserima, dobrostojećim nasleđem i karijerom u finansijama, ona daje AfD-u "auru buržoaske respektabilnosti koja ima snažnu privlačnost za birače srednje klase izvan tradicionalne tvrdodesničarske baze", rekao je Hans Forlender, politikolog na Tehničkom univerzitetu u Drezdenu.

Ipak, bezbednosni zvaničnici upozoravaju da se iza tog imidža krije stranka u koju su uveliko infiltrirani desničarski ekstremisti i koja se sve više radikalizuje. Nemački sud presudio je 2019. da jednog od viših stranačkih zvaničnika Bjerna Hekea smeju nazvati fašistom pozivajući se na "proverljive činjenice".

Priznaje da neće doći na vlast pre 2029.
Druge stranke odgovorile su na pretnju AfD-a stvaranjem "zaštitnog zida" koji onemogućuje bilo kakav oblik koalicije ili saradnje sa strankom. Kao rezultat toga, uprkos snazi u anketama, AfD nema vodeću ulogu ni u jednoj od 16 nemačkih pokrajinskih vlada. Govoreći iz svog kabineta s pogledom na Rajhstag, uz buku protivvladinih protesta koja se čuje u daljini, Alis Vajdel je sama priznala da AfD neće doći na vlast u Berlinu pre 2029. godine. Ali insistirala je na tome da je buduća uloga AfD-a u vladi neizbežna predviđajući da će demohrišćani iz desnog centra (CDU) biti prvi koji će odustati od bojkota. "CDU neće moći dugoročno da održi svoj zaštitni zid", rekla je o stranci koju je nekad vodila Angela Merkel.

Prošlogodišnji izbori u nemačkoj pokrajini Hese, nastavlja Alis Vajdel, pokazali su "da možemo formirati jasnu desničarsku većinu. A CDU to dugoročno ne može odbiti, posebno u istočnim regijama". Upitana koji će biti prioriteti AfD-a u vladi, Alis Vajdel je rekla da će "uvesti efikasne granične kontrole i odmah da deportuje strane kriminalce". Reformisala bi poreski sistem, smanjila državnu birokratiju i prekinula nemačku tranziciju s fosilnih goriva na obnovljivu energiju.

"Francuska planira 15 novih nuklearnih elektrana, a mi se uzdamo u vetroturbine i solarne ploče koje ne možemo sami ni da proizvedemo", rekla je ona.