Neprikladni napadi na Crtu

U momentu kada Srbija kreće u ostvarivanje ambicioznog plana brzog razvoja u narednih nekoliko godina sa ciljem konačnog ulaska u EU, važnije je nego ikada da svi oni koji žele najbolje za Srbiju, među koje spada i CRTA, budu dobrodošli u javnu debatu, a ne predmet pretnji i neprikladnih napada, izjavio je ambasador SAD Kristofer Hil.

Organizacije civilnog društva, kao što je CRTA, igraju izuzetno važnu ulogu u svakom društvu, istakao je Hil i napomenuo da biti na vlasti u demokratskoj zemlji poput Srbije ima svoju cenu, a to je odgovornost.

Oni koji su na vlasti moraju biti spremni da snose odgovornost pred svim građanima, poručio je on i objasnio da se zbog toga od izabranih zvaničnika očekuje viši nivo odgovornosti u javnim nastupima.

Osvrćući se na samit Zapadni Balkan – EU o Planu razvoja, koji je održan u Skoplju, Hil je podsetio na izjavu pomoćnika državnog sekretara Džima O’Brajana da su privredni rast i ekonomska integracija regiona suštinski pokretači političkog napretka na Balkanu.

„I u pravu je. Plan rasta koji se nudi svim zemljama u regionu predstavlja istorijsku priliku“, naglasio je Hil, kome je „drago što Srbija na to odgovara sa entuzijazmom“.

Kako je ocenio, Srbija ima velike planove za nekoliko narednih godina, što još više jača planove i ciljeve EU.

To je i razlog zašto je Sjedinjenim Državama stalo da se konstituiše nova skupština i formira nova vlada, kako bi Srbija mogla brzo da krene u akciju i napreduje na svom evropskom putu, izjavio je Hil.

Upitan o dilemi Otvoreni Balkan ili Berlinski proces, on je odgovorio da to nije pitanje za ili-ili, već pre za oba.

Prema njegovom mišljenju, države Zapadnog Balkana trebalo bi da pokažu da su razvile obrasce saradnje koji znače da se Evropi predstavljaju kao dinamičan region koji samostalno napreduje.

Dobrodošla je svaka inicijativa koja vodi ka tom cilju, bilo da je to Berlinski proces, Otvoreni Balkan ili nešto treće, smatra Hil.

On misli da se Otvoreni Balkan posebno ističe, jer je to inicijativa koja dolazi sa Zapadnog Balkana za Zapadni Balkan, dakle pokrenuta je ovde i nije nametnuta sa strane.

Nadam se da ćemo i dalje biti svedoci da to partnerstvo cveta, a nadam se i da će se proširiti, rekao je Hil.

Upitan o tome kako će se razrešiti situacija sa ukidanjem dinara na Kosovu i da li je zbog toga O’Brajan došao na sastanak Zapadni Balkan-EU, on je potvrdio da se o tome razgovaralo u Skoplju i da se razgovori nastavljaju.

Evropa želi da joj se Zapadni Balkan obraća sa rešenjima, a ne sa problemima, predočio je Hil i obrazložio da je cilj ovog samita bio da ukloni prepreke među privredama Zapadnog Balkana, a ne da podigne nove.

Smer kretanja regiona Zapadnog Balkana je jasan – ka integraciji i rastu, rekao je Hil, kome „deluje da je ovaj predlog u suprotnosti sa tim i zato će nastaviti da bude predmet razgovora“, ali je optimista i veruje da se rešenje može naći.

Upitan da li su obnovljene priče o eksploataciji litijuma u Srbiji rezultat stranog, pa i američkog pritiska, Hil je uzvratio da je bezbroj puta ponovio da je odluka o sudbini prirodnih resursa Srbije i privredi Srbije na narodu Srbije, a ne na stranim diplomatama.

Taj projekat ima mnogo prednosti za Srbiju, ali na Srbiji je da o tome odluči, zaključio je Hil.