Počela naplata ulaznica za AjPočela naplata ulaznica za Aja Sofiju: Visoka cena posete nekadašnjem muzeju, pretvorenom u džamijua Sofiju: Visoka cena posete nekadašnjem muzeju, pretvorenom u džamiju

Turisti koji planiraju da posete Istanbul moraće ubuduće da plaćaju visoku cenu za posetu jednoj od njegovih najvećih atrakcija - Aja Sofiji.
Strani posetioci izdvajaće 25 evra kako bi posetili kulturni spomenik, ali će državljani Turske i dalje moći da je besplatno obilaze kao džamiju, odnosno u svrhu prisustva bogosluženjima.

Ranije je obilazak Aja Sofije bio besplatan za sve posetioce.
Promena je deo šireg plana da se turisti razdvoje od vernika, koji će u ovu impozantnu građevinu ulaziti kroz odvojene ulaze. Pored toga, kako bi se u bogomolji održao mir i tišina, turisti više neće imati na raspolaganju prave vodiče, nego će o specifičnostima ovog mesta učiti preko posebnih slušalica sa integrisanim predavanjima na oko dvadeset jezika.
Greek Reporter, citirao je ministra kulture i turizma Mehmeta Nurija Ersoja da su naplata ulaznica i ostale promene "u skladu sa preporukama Uneska". Čelnici se nadaju da će na takav način zaštititi ovo mesto, urediti posete i sprečiti gužve.

Od hrišćanskog hrama do džamije
Sagrađena između 532. i 537. godine Aja Sofija je više puta menjala namene. Više od 900 godina bila je hrišćanska bogomolja, ali je nakon pada Konstantinopolja pod vlast Otomanske imperije 1453. pretvorena u džamiju. Tridesetih godina prošlog veka pretvorena je u muzej, uvrštena je na listu Svetske baštine pod zaštitom Uneska još 1985, ali joj Vlada Turske joj je u julu 2020. oduzela status muzeja i ponovo pretvorila u džamiju.
Ovoj odluci protivili su se mnogi zvaničnici Uneska, kao i arheolozi i istoričari umetnosti, tvrdeći da nekontrolisan protok posetilaca oštećuje istorijsku građevinu.
Udruženje grčkih arheologa (SEA) tako je u 2022. objavilo otvoreno pismo kojim su pozvali generalnog direktora Uneska Odri Azule da "silom interveniše" i zaštiti Aja Sofiju u Istanbulu.

Prema njihovim tvrdnjama, poslednjih godina spomenik je bio na meti vandalizma i pretrpeo značajna oštećenja, a sadašnju upravu Aja Sofije nazvali su "destruktivnom".
U otvorenom pismu arheolozi ukazali su i na nedavno oštećenje koje su pretrpeli mermerni podovi tokom nezgode sa mašinama za čišćenje, ali i na vandalizam primećen na Carskoj kapiji i mozaiku Bogorodice sa Hristom.

Mari Iv Lafontan, istoričarka umetnosti koja proučava srednjevekovnu umetnost i prakse konzerviranja, tada je izjavila da su sveta mesta, bilo da je reč o crkvi ili džamiji, ipak namenjena svakodnevnoj upotrebi.

"Kao istoričari i konzervatori samo možemo da se nadamo da će posetioci, vernici ili oni koji to nisu, tretirati građevinu sa poštovanjem, kao i oni delovi vlasti kojima je poverena briga i čuvanje ovog neprocenjivog kulturnog blaga, bez obzira na versko opredeljenje", rekla je Lafontan svojevremeno za ArtNet.