Junakinja stogodišnjeg ratovanja

Kafenisanje.rs:

Jovanka Orleanka je sa 13 godina počela da tvrdi kako čuje glasove koji je šalju da pomogne francuskoj vojsci u ratu protiv Engleza. Već sa 16 godina, mlada pastirka dobija poziv od Boga da pruži pomoć u bici kod Vokulera i uskoro postaje glavni predvodnik Francuza u Stogodišnjem ratu.
Jovanka Orleanka ili Žean d'Ark kako joj je bilo pravo ime, rođena je 4. januara 1412. u selu Domremi la Pisel i bila je ćerka zemljoradnika i pobožne katolkinje. Tokom suđenja, sebe je predstavila kao Žean la Pisel, rekavši da ne zna kako joj je prezime. Kasnije je objasnila da joj se otac zove Žak d'Ark, majka Izabel Rome i da ćerke u njenom selu često uzimaju majčino prezime. U srednjovekovnoj Francuskoj prezimena nije bila stalna pa je tako Rome jednostavno označavalo osobu koja je išla na hodočašće u Rimu. Neki drugi izvori tvrde da se majka Jovanke Orleanke zvala Izabel de Vuton.

Jovanka Orleanka bi danas imala različite dijagnoze
U dobi od 12 ili 13 godina, Jovanka Orleanka je očigledno počela da čuje glasove i doživljava vizije koje je tumačila kao znak Boga. Tokom svog suđenja, svedočila je da su joj anđeli i sveci prvo rekli da odlazi u crkvu i živi pobožno, a zatim joj davali instrukcije kako da oslobodi Francusku od Engleske i Šarla VII dovede na francuski presto. Takođe je tvrdila da su njene vizije bile praćene jakim svetlom, a da je glasove čula jasnije dok su zvonila crkvena zvona. Na osnovu ovih detalja, neki stručnjaci su došli do zaključka da je Jovanka Orleanka patila od jednog od mnogih neuroloških i psihijatrijskih poremećaja koji aktiviraju halucinacije, kao što su migrene, bipolarni poremećaj i oštećenje mozga. Još jedna teorija govori da je mlada ratnica najverovatnije bolovala i od tuberkuloze goveda koju je dobila pijući nepasterizovano mleko ili dok je kao devojčica čuvala stoku.

Stogodišnji rat
Iako je ostala upamćena kao neustrašiva ratnica i junakinja Stogodišnjeg rata, Jovanka Orleanka se nikad nije borila u bici niti ubila protivnika. Umesto toga, ona je vojnicima podizala moral mašući barjakom umesto oružjem. Bila je odgovorna za vojne strategije, usmeravanje trupa, kao i predlaganje diplomatskih rešenja Englezima od kojih nije prihvaćeno. Uprkos tome što je bila udaljena od prve linije fronta, Jovanka Orleanka je ranjena najmanje dva puta. Tokom svoje čuvene operacije u Orleanu pogođena je strelom u rame, au butinu je ranjena bezuspešno pokušavajući da oslobodi Pariz .

Suđenje i smrt
Pokušavajući da odbrani Kompjenj od Burgunde, Jovanka Orleanka je pala u neprijateljske ruke, a njeni vojnici su pobijeni. Bila je zatvorena u tamnici i verovala da će kralj Šarl VII dati ogroman novac za njen otkup, međutim prodat je engleskom kralju Henriju VI za 100.000 zlatnih funti. Englezi su u gradu Ruanu organizovali crkveno suđenje protiv nje, optuživši je da je lažni prorok, čarobnjak, veštica i jeretik. Optužena je i da je izvršila masovni zločin protiv engleskih vojnika i da je naređivala zverstva. Presuda po kojoj je osuđena na lomaču donesena je 30. maja 1431. godine. Spaljena je istog dana tačno u podne na gradskom trgu, noseći bluzu sa ušivenim crvenim đavolima, pošto je to bila odeća u kojoj su spaljivani jeretici. Masa ljudi posmatrala je čin spaljivanja, a oko nje su kružili crkvenjaci sa knjigama, moleći se za spas ljudskih duša od jeretika. Njeni ostaci su potom bačeni u reku Senu. U trenutku smrti Jovanka je imala samo 19 godina.

Godine 1456, četvrtog veka nakon spaljivanja, u Parizu, uz saglasnost Svete stolice pokrenut je postupak za njenu rehabilitaciju. Presuda je bila poništena, rehabilitovana Jovanka Orleanka. Proglašena je blaženom tek 1909. godine, a kanonizovana 1920. u vreme pontifikata Benedikta XVI. Danas je jedan od najpopularnijih svetaca u Rimokatoličkoj crkvi.