[You must be registered and logged in to see this image.]ЗанимљивостиСвети Сава - 1. Баш пре него што ће побећи на Свету Гору,Савин отац је наумио да направи велику свечаност.
Пошто је Растко имао већ 17 година,решио је да га ожени,како су налагали тадашњи обичаји.Нашао му је и девојку,лепу
Ђурђинку.Када је о свадби требало да се договоре,Растка нигде није било,па је отац послао своје дворане да га пронађу и доведу.
Растка тај позив није обрадовао.Таква прерана женидба, па и лепом Ђурђинком,кварила је његове планове.
он завара очеве позиваре ,рече им да ће се јавити оцу чим дође из лова,па обавести светогорске калуђере,који су боравили
на Немањином двору,да ће тајно с њима поћи у Свету Гору.Појаха најбољег коња и изгуби се у шуми где је сачекао да му се
прикључе и калуђери.Било је то 1191. или 1192.године
2.Када се Растко није враћао из лова,мајка Ана била је забринута за свог најмлађег сина.И Немања је био забринут али
и љут када је схватио да је Растко побегао са монасима у Свету Гору.Одмах је послао за њима брзу потеру, која
је молила и заповедника Солуна да их похвата.Ништа није вредело.Растко је на Свету Гору стигао пре потере.Сместио
се у руски манастир Свети Пантелејмон.Тамо их је стигла и уморна потера.Очеви војници су намеравали да га сутрадан
врате назад за Србију.Уморну потеру су монаси добро нахранили и напили.Када су ови заспали растко се повукао на
једну високу манастирску кулу са једним монахом .Ту га је тај монах обукао у калуђерско одело,постригао му дугу косу,
замонашио га и дао му монашко име(које је сам Растко изабрао)Сава.Сутрадан уместо Растка потера је видела пред собом
монаха Саву.
3.Остало је записано да је дан Светог Саве(Савиндан) прослављан као школска свечаност већ 1735.Те године, на тај дан ,
ђаци су у Сремским Карловцима ослобођени наставе и позвани су да се на свечаности моле српском просветитељу
Светом Сави.Кнез Милош Обреновић је својом наредбом озваничио Савиндан као школску славу 1823.године.
Кнез Михаило Обреновић је законом 1841.утврдио обавезу школе да сваке године славе Светог Саву као своју славу.
Тако је и чињено све до 1945.године.
Стефан Урош I-1.Краљ Урош је из љубави према француској принцези Јелени Анжујској, будућој српској
краљици, одлучио да целу долину уз рекуИбар засади мирисним јоргованом.То је Јелену требало да подсећа на њену Провансу.
Долина јоргована постоји и данас
2.Десило се то у последњој четвртини 13. века, када Европа није показивала интересовање за школовање девојака, нарочито не
оних нижег рода. „Заповеди целој својој области сабирати кћери сиротих родитеља, и њих хранећи у свом дому, обучаваше сваком
добром раду и ручном раду, који приличи за женски пол. А кад су одрасле, удаваше их за мужеве да иду у своје куће, обдарујући
их сваким богатством, и наместо њих узимала је друге девојке као и прве...“
Душан Немањић-Силни -1.Због мистериозну смрт Стефана Дечанског везана је и легенда о проклетству
Душанових каснијих потомака, а касније и целе српске државе. Наиме Стефан је, када су дошли људи да га убију, проклео сина
и његове потомке. Мада се ово проклетство није испунило на сину, пало је ипак на његова унука Уроша, који је изгубио царство.
Ова легенда је трајала много векова, а сви су се тог проклетства сетили онда када је кнез Лазар са својим ратницима пао на
Косову, а Србија пала под Турке.
2.- Будући да са Јеленом није имао деце, радило се на томе да се од ње растави и ожени Јелисаветом, кћерком немачког
цара Фридриха Лепог. Преговоре је 1336. године без сумње водио Палман Брахт, вођа немачких најамника у Србији,
такозване Алеманске Гарде. Када је посланство стигло у Аустрију и када је млада кнегињица чула за кога треба да се уда,
"у једну варварску земљу на истоку, за једног краља туђе вере и већ жењена" пала је у постељу из које није ни устала.
После овог догађаја Јелена се пожурила да роди сина и тако умири Душана. И заиста, у зиму 1336 или пролеће 1337 Јелена
је на сумњив начин добила сина Уроша, и тако учврстила свој положај на двору.
3. Први сукоб између Турака и Срба десио се маја 1344. године у бици код Стефанијане.Турци су лукавством извојевали победу
тако што су њихови лако наоружани пешаци побегли уз брдо, док су тешко наоружани српски коњаници морали да сјашу и
да коње оставе под брдомТурци су онда лако сишли с друге стране брда, узјахали српске коње и поразили тешко покретне,
задихане српске витезове, сада сведене на пешаке. Победили су 1345. године деспота (војводу из народних песама) Момчила
који се осамосталио у Родопима. Други пут Срби су се сукобили код Дидимотике ујесен 1352. године. Бугарска војска се пре
битке повукла, док је српска претрпела стравичне губитке. После јаког земљотреса 1354. године, Турци су заузели тврђаву
Галипоље и ту изградили базу за даље продоре у Европу
Стефан Урош V-Нејаки -1.Пре тога пак, родитељи Уроша пошто поодрасте најпре оженише,
а то би на овај начин. Када моћни цар Стефан Душан заузе Босну и дође у град Дубровник, он тамо са својом супругом царицом
би свечано дочекан и примљен. Идуће године он посла отуда свога протовестијара Николу Бућу на двор Француског краља да
запроси кћер тога краља за жену своме сину Урошу. Фраицуз му, међутим, одговори да би то врло радо учинио само када би и
цар Стефан и његов син били ''римског обреда", то јест када би прешли у римокатолицизам. Када се Душанов посланик врати
натраг и исприча своме господару шта му је Фрајнцуски краљ рекао, тада се цар Стефан насмеја и наруга одговору латинског
краља, па се онда окрете и запроси православну невесту сину своме, Анку, кћер Влашког кнеза и војводе Александра Басараба,
коју овај одмах и даде за Уроша. Тако благочестиви Урош би ожењен правоверном супругом. Негде у то време, то јест када се
отац његов Душан венча за цара Срба и Грка (на сабору у Скопљу 1346. године), млади Урош би од оца проглашен за ''краља све
Српске земље" и тако постаде савладар своме оцу и цару.
Prijem 
Juče u 22:46 od redakcija_d65
